Ogroman uticaj u voljenom klubu imaju roditelji i menadžeri – rekao je za SportKlub Lazar Žaknić defanzivac Frozinonea
Fudbalska matematika često je u sukobu sa logikom i zbiljom. Zgusnut filter domaćih iskušenja, u istoj merici, mnoge dečake navodi na drugačiji put.
Mnogi odustanu, drugi krenu prečicom, treći zabranjenom stazom, samo retki imaju sreću da se domognu inostranstva. Do konačnog cilja…
Među probranima našao se i Lazar Žaknić, nekad Zvezdin đak, danas član mladog tima italijanskog Frozinonea. Sa Marakane, preko Čukaričkog i Sasuola, domogao se pokrajine Lacio i zakucao na vrata prvog tima kluba iz Serije A.
„Uživam u fudbalu ovih dana! Imam sreću da učim od Euzebija di Frančeska, stručnjaka neizbrisivog traga u italijanskom fudbalu, treniram sa prvom ekipom, redovno igram Primaveru, pobeđujemo… Odomaćio sam se u Italiji, naučio jezik, sad je sve mnogo lakše. Verujem, biće uskoro još mnogo bolje“, prezadovoljan je član Zvezdine generacije „teškaša 2024“.
Odlično Žaknić nosi ulogu, uglavnom centralnog, defanzivca u sistemu sa trojicom štopera. Frozinone u Primaveri poslednjih šest mečeva ne zna za poraz – četiri pobede i dva remija doneli su timu preko potreban kiseonik za beg iz beznadežne rezultatske zbilje.
„Odgovara mi sistem sa trojicom u poslednjoj liniji. Fizički jeste zahtevan, radimo dosta na kondiciji, podjednako i na taktici. Ulazim u igru, raspored 3-5-2 pogoduje i našem igračkom profilu. Primaveru nose mlađi igrači, do 19 godina, međutim, postoji pravilo bonus sedam igrača iz prvog tima. Mnoge ekipe razigravaju starije, fudbalere tek izašle iz povreda i sličnog statusa.“
U brišućem nizu, Frozinone je sa 1:0 pobedio Romu, remizirao protiv Fiorentine (1:1), savladao i Žaknićev prethodni klub – Sasuolo 2:0. Nije Beograđanin razmišljao osvetnički, naprotiv.
„Imao sam malih problema sa adaptacijom po dolasku u Italiju. Nije bilo lako, iako su ljudi iz Sasuola imali maksimalno poverenje u mene! Sad je sasvim drugačije, naučio sam jezik, ta barijera izgleda specifično u Italiji. Retko ko zna engleski, još kad se na treninzima mnogo priča, insistira na ideji, taktici i ostalim detaljima, onda nepoznavanje jezika može da bude problem. Imalo je tu i drugih detalja, jedan od štopera bio je znatni iskusniji, vraćao se iz povrede i zato je češće dobijao šansu…“
Italijani neobično cene fudbalere iz Srbije.
„Gde god da krenete – znaju za Crvenu zvezdu, Partizan, Čukarički, ostale klubove… Serija A važi za jedno od omiljenih takmičenja naših fudbalera. Mnogi su u Italiji ostavili pečat, kasnije nadogradili karijere. Srpski talenti imaju poseban status, mada nas, Srbe, „na čizmi“ prati priča da smo mrzovoljni! Praktično, da prirodni dar ne koristimo na najbolji način.“
Morao je Žaknić posle Zvezdine škole da sreću traži na drugoj strani. Nije imalo mesta na Marakani i okolnim terenima bliže Autokomande.
„Posle devet godina, krenuo sam na drugu stranu, u Čukarički. Ne bih mnogo da se vraćam na godine u voljenom klubu. Za Zvezdu navijam, to je moja ljubav iz dečačkih dana. U mlađim selekcijama, ipak, ogroman uticaj imaju drugi ljudi – roditelji i menadžeri. I tu bih stao, bez želje da širim temu…“
Prozor u svet otvorio je u Čukaričkom. Točak sudbine je hteo – na poziv prvog učitelja u Crvenoj zvezdi.
„Želja Đorđa Aćimovića bila je dovoljna da se preselim na Banovo brdo. Nisam pogrešio, brzo je stigla ponuda Sasuola, otelotvorena u petogodišnjem ugovoru. Na poslednjoj prvenstvenoj utakmici, u omladinskoj konkurenciji, protiv Grafičara, postigao sam i gol… Spremalo se leto 2022, Italija je postala moja fudbalska istina.“
Partije u Frozinoneu i sluteća promocija u prvotimca italijanskog kluba, mogli bi Žakniću da obezbede i premijerni poziv za reprezentaciju. Zvuči pomalo čudno – Zvezdino dete ostalo je daleko od državnih selekcija.
„Postoji ljudi, koji nisu voljni da me vide na spisku! Voleo bih, naravno, da obučem dres reprezentacije, svestan da je u ovom trenutku državni tim daleko od mene… Učiniću sve, ali na pojedine stvari ne mogu da utičem. Svi mi imamo jednu percepciju o našem fudbalu tokom igranja u Srbiji. Odlazak van granica otvara mnogo šire vidike.“
Do primarnog cilja – promocije u prvi tim – mlađani Lazar ne gubi vreme. Treninzi kod legendarnog italijanskog stručnjaka, Euzebija di Frančeska, jesu privilegija, poverenje trenera mladog tima, Anđela Gregućija, takođe. Na terenu preiskusni Simone Romanjoli (34), odlično organizovan sportski sektor i na tribinama još jedan razlog za „puno oko“:
„Navijači! Svaku utakmicu na stadionu „Benito Stirpe“ isprati po 15.000 ljudi. Uživanje! Za to se igra fudbal!“
Neka tako i ostane… Uz lepe vesti iz Frozinonea i Lazaru Žakniću, još jednom srpskom dečaku pred vratima Serije A.
TEKST: SPORTKLUB
Lazar Žaknić 2004. godište defanzivac Frozinonea